Mačka - Šarl Bodler

Šarl Bodler

I

Po mome mozgu ide lako,
ko po svom stanu, jedna mila 
mačka, i pitoma i čila.
Kad maukne, to čini tako

tanano da se jedva čuje;
al’ vazda, mazno il’ žestoko,
glasi se puno i duboko,
čarolijom mi dušu truje.

Taj glas rominja bićem mojim,
najtamniju dubinu pali,
ko blagoglasan stih me gali,
ko meleman napitak poji.

Svim zanosima raspolaže,
najsvirepija zla zaleči;
nisu potrebne njemu reči
da i najveće stvari kaže.

Ne, nema gudala što tiče
najtreptaviju strunu srca,
od koga ono tako grca, 
od koga tako carski kliče,

ko što je tvoj glas, nepojamna
mačko nebesna, lepa tajno,
ti što ko anđeo si trajno
skladna i nežna i omamna!

II

Iz njenog krzna smeđe-belog
diže se miris sladak tako
da samo jednom nju dotakoh,
jednom, a on me prože celog.

Duh domaći je, veličanstvo
što sudi, vlada, i ozari
u carstvu svom sve redom stvari;
ili je vila, il’ božanstvo.

Kada mi oči zanesene,
vezane za lepotu njenu,
od tog magneta najzad skrenu
i zagledaju u dno mene,

ja vidim sjanje neobično,
zenice njene proplamsale,
živa svetlila i opale
koji me motre nepomično.

Šarl Bodler (1821-1867)

S francuskog preveo Branimir Živojinović
Iz knjige Cveće zla, Pariski splin, SKZ, Beograd, 1975.

Baltus, Usnula Tereza

Baltus, Usnula Tereza, ulje na platnu, 1938.

Baltazar Klosovski de Rola (1908-2001) bio je francuski slikar simbolista. Ulje na platnu "Tereza sanja" nastalo je 1938. godine i pripada ciklusu od jedanaest portreta naslikanih u periodu od tri godine. Mlada Tereza Blanšard bila je Baltusova trinaestogodišnja komšinica. Prikazana je zatvorenih očiju, sa mačkom.

Više o Baltusu, Kralju mačaka 

Žena i mačka, Pjer-Ogist Renoar

Pjer-Ogist Renoar, Žena i mačka, 1875.

Pjer-Ogist Renoar (Pierre-Auguste Renoir), francuski slikar, rođen je 25. februara 1841. godine u Limožu (Francuska) a umro 3. decembra 1919. godine u Kanu. 
Jedan od vođa impresionističke grupe i jedan od najvećih evropskih umetnika XIX veka. Njegovi prvi radovi prikazuju tipično impresionističke scene iz svakodnevnog života, pune živih boja i titrajuće svetlosti. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života, mrtvu prirodu i pejzaže, s neuporedivim osećajem za ljupka lica, srećan život i prefinjen kolorit, ali ono što ga izdvaja od slikara tog vremena, uglavnom zainteresovanih za pejzaže, je njegova fasciniranost ljudskom figurom.
Zbog reumatizma je od 1912. godine bio vezan za kolica, ali nikada nije prestajao da slika čak i kada je morao da vezuje četkicu za ruku.

Dečak i mačke, Fransisko Goja

Portrait of Don Manuel Osorio Manrique de Zuniga, 1787

Fransisko Hose de Goja (Francisco Jose de Goya, rođen 1746. u  Španiji, umro 1828. u Francuskoj), bio je veliki španski slikar, crtač i grafičar. Njegovo slikarstvo će snažno uticati na umetnike 19. i 20. veka, posebno na ekspresioniste.